gledam i pisem

Kisa, dan kao i svaki drugi ove nedelje. Ljudi i dogadjaji prolaze pored nas nekim svojim svakodnevnim tokom, bez narocitog talasanja. Smak sveta je odlozen za neku godinu 2036 kada se sa verovatnocom od nekoliko promila ocekuje da jedna svemirska kamencina proleti tik pored zemlje... No, to je sve normalno i suvise daleko od nas i od nase svesti. Pokusacu da zapamtim tu godinu pa mozda tada ponovo procitam ove redove sto pisem. Mozda ce mi sve to tada izgledati mnogo drugacije, blize i strasnije. Ono sto mi je sada tek nekoliko promila mozda ce tada biti mnogo, mnogo strasnije...

Nesto sasvim drugacije je skrenulo pozornost na sebe. Danasnji Blic je objavio vest pod naslovom " Polovina svetske hrane zavrsi u smecu " ! Nisam se trudio da proverim taj njihov clanak, ipak ja nisam novinar, mada ne sumnjam da je tako. Samo sam tuzan i razocran. U Americi i evropi se poljoprivredni proizvodi ni ne ubiraju sa njiva i to u procentu od 30 do 50 posto, jer ne ispunjavaju standarde lanaca supermarketa ! Ta se hrana jednostavno BACA !

Siguran sam da ovog momenta u africi neka majka nema dovoljno mleka i gleda kako njeno cedo umire od gladi dok se drugi bahate i bacaju ono sto nekom mozda zivot znaci ! Mozda bi bas ta bebica bila novi Nelson Mendela i mozda bi bas taj mali zivot jednog dana uspeo da preokrene neke tokove istorije ali... nikada nece imati prilike za to !

Mnogo smo se osilili, previse smo zaboravili da uvek postoji neko ko pati i kome nase malo znaci mnogo a mozda i sve. Mozda nase malo nekom znaci zivot !

Ako i ne mozmo nekom pomoci finansijski mozemo uvek uraditi nesto sto nas ne kosta nista, bar ne nista vise od malo izgubljenog vremena. Mozemo dati krv i osecati se bar na kratko malcice bolje znajuci da smo nekome produzili zivot...